Кажу да се најлепше ствари догађају сасвим спонтано и непланирано. Управо то се десило са нашом малом новинарском пустоловином, једног сасвим обичног септембарског дана.  
На предлог професорке одлучила сам да учиним тај корак и посетим прву радионицу. Очекивала сам да и овај почетак буде тежак као и сваки, међутим, када сам крочила у градску библиотеку све моје предрасуде о томе су нестале. Искуство које стичем још од прве радионице је заиста драгоцено и непроцењиво. Пуно смеха и шале, али и озбиљног рада чине да се осећам задовољно и поносно зато што сам део оваквог пројекта. Свако од нас заузима посебно место у овој причи и чини један делић новинарске слагалице. Сматрам да, осим свог примарног циља, који се односи на стицање знања из области новинарства, ове радионице зближавају људе, стварају пријатељства и уче основним вредностима живота. Допуњујемо се, учимо једне од других и сваким даном постајемо све боље и боље. Кроз различите задатке и вести које из њих произилазе, сазнајемо доста о раду и животу великих уметника. Како су значајни за нас саме, тако и за наш град, коме доста доприносе својим делима. Надам се да ће у будућности бити још оваквих корисних потеза због којих ће наше будуће генерације моћи да се приближе уметницима и извештавају грађанство о њиховом раду.

Анђела Милошевић