Драги другари,
 
Данас сам помало усамљена. У петак, 28. септембра, у 19 часова, „звонило је“ за крај ликовне радионице. Само сат раније, Дом културе је врвео од мојих насмејаних другара. Столови су били пуни материјала за цртање, а крајичком ока приметила сам да је одлично употребљен. Раде је био задовољан, и сви моји другари креативци били су задовољни. Свима је ово хоби, а некима посао снова! Моје другарице новинарке кажу да они не могу да замисле живот без цртања. Исто тако, ни ја не могу да замислим живот без њихових осмеха, а мој посао снова је да им тај осмех измамим.

 
Једва чекам да их поново видим у новембру!
 
Ваша Биби
 
29. септембар 2018.
 
(Милица Костић)