Хеј, другари, да ли знате шта се једне вечери дешавало у топлим просторијама наше библиотеке? У оквиру пројекта о коме вам пишем већ неко време, младе новинарке са којима сам вас упознала интервјуисале су наше писце, редитеље и сликаре. Благо њима! Морам вам признати да сам била толико знатижељна да сам прислушкивала и сазнала понешто о сваком од њих. Док је Игор Коларов говорио о својим књижевним радовима, филму који је настао на основу његове књиге и значају библиотеке и културе за децу, сликар и вајар Раде Ристић присећао се својих првих цртежа. Владимир Андрић вратио се у период свог живота када је више времена проводио на позоришним даскама него играјући се код куће, а Бранко Стевановић је својим причама успео да насмеје све око себе. Пошто сам се скривала, надам се да нису чули и мој смех. Мада, када мало ноћу ослушнем, још увек јасно чујем весели жагор и заразни смех. Нарочито на Дечјем одељењу. Ако ми не верујете, дођите и ослушните и ви... Шаљем вам свима један вееелики осмех!

(Јована Симић и Наталија Василијић)