Бибина књижевна пријатељства
Драги моји, задњих дана не знам где ми је глава. Летим са радионице на радионицу и пратим све што наши мали другари раде. О, не, наравно да ми није тешко! Уживам да их гледам и слушам, а желела сам да вам понешто испричам баш о литерарним радионицама за старију групу. За ових пет дана наши мали писци су писали о двадесет и пет различитих тема. Да, да, били су јако вредни, а и креативни.

Право је задовољство било чути приче и песме које су они сами писали. Прво влада тишина где се чује само звук оловака, а затим крећу да читају док ја упијам сваку реч, свако слово. Алекса, Филип и Ена су причали са мном. Они су радионице похађали и прошле године. Ове године су дошли јер им се допало и желели су да се поново друже, а и да пишу. Матеја ми је рекао да је највише дошао због Бранка Стевановића, како би га опет видео и покупио још неки савет, а Мина је ове године поново дошла јер јако воли да пише.
Имала сам прилике и да мало проћаскам са мојим кумом Бранком и да видим шта он има да каже. ,,Када смо бирали полазнике водили смо рачуна да изаберемо децу за коју претпостављамо да имају склоности ка књижевном раду. Ове године дали смо тему и на основу послатих радова одабрали групу деце која ће похађати радионице. Оно што ме радује је то што ове године имамо нешто више деце него што је то био случај прошле године“, рекао ми је Бранко. ,,Драго ми је што су учесници од прошле године поново дошли. Ту су се већ направила нека књижевна пријатељства.“ Затим се осврнуо и на дечији таленат: ,,То је нешто што се носи у себи и добија се рођењем. Ми овде никога не учимо да пише, они долазе са талентом, а на нама је само да га усмеравамо.“ На крају се осврнуо на претходну годину: ,,Болна тачка ових радионица је што Игор Коларов, који је био и иницијатор ове манифестације, није више са нама. Ипак, радо га се сећамо и присутан је у неким дечјим радовима где га они помињу. Мислим да он однекуд све то види и да је јако задовољан.“

Ваша Биби
29. септембар 2017.
(Сара Воштинић)