Веровали или не драги моји другари,

Мени баш ни мало не смета овако тмуран дан. Као што писци раде на аплаузе, тако ја растерујем облаке дечјим осмесима. А ко деци измами најлепше осмехе? Па, зна се. То су моји пријатељи - писци које су у Књажевац довеле „Чаробне полице Биби Сликовчице“.

Најпре смо Бранко Стевановић, Поп Душан Ђурђев, моји библиотекари и ја посетили учитеље и ђаке школе „Дубрава“ из Горњег и Доњег Зунича. Обе школе имају само шест ученика, али је стихова, прича, забаве, одушевљења, аплауза, било на претек. Замислите, моји мали другари први пут су уживо видели и дружили се са правим, правцатим писцима! У Штипини су нас, поред домаћина, сачекали учитељи и ђаци издвојених одељења школе „Димитрије Тодоровић Каплар“ из Вине, Балановца, Бучја и Валевца. Неуморни Душан и Бранко су малој дружини од петнаестак ђака читали песме и приче из својих књига. Душан им је показао и како песма може да се нацрта! Верујте, драги моји другари, толико је осмеха било да моја дугорочна прогноза не превиђа ни један једини тмуран дан. До следећег сусрета.

Ваша Биби