ЛЕПА ЛАНА, КУВАРЕВА КЋИ
Плац где се деца „из краја“ окупљају. Полуисправна клацкалица, расклимана љуљашка, „ћопава“ парк-клупа, две-три старе гајбице и три-четири каширана камена на које се може сести. Започетак празна сцена. Са разних страна пристиже сукцесивно седам ликова – сви обузети мобилним телефонима: разговарају, играју игрице, шаљу и примају СМС. То су: ДОБРИЧИНА, НЕМИРКО, ГЛУМАТАЛО, СТИДЉИВКА, ОДЛИКАШ, НАРЦИСА и ЛЕЊА БУБА. Смештају се, скоро да не примећују једни друге, друже се с мобилним телефонима. Тако из затиче АУТОРКА, без мобилног. Призор је депримира. Она уздахне и дрекне…
АУТОРКА
Руке увис, мобилоиди!
„Мобилоиди“ се препадну, поскачу, неки збиља дигну руке увис. Онда укапирају – па се неки насмеју, неки се љутну.
АУТОРКА
Има ли овде неког живог?!
ОДЛИКАШ
Нема.
АУТОРКА
Па види се… Остављај мобилне, хајде да се нешто играмо!
ЛЕЊА БУБА
Хајде да се не играмо.
НЕМИРКО
А шта да се играмо?
АУТОРКА
Хајдеее… да се играмо позоришта!
(ЕТИДА 1: импровизација реакција. Глуматало одушевљен, за то су још: Нарциса, Добричина и Немирко. Лењу Бубу мрзи. Стидљивка би хтела, али се стиди. Скептични Одликаш подсмешљиво заколута очима.)
НАРЦИСА
А какво је то позориште?
Ауторка поносно покаже свешчицу.
ОДЛИКАШ (подсмешљиво)
А „ми“ смо то и драму срочили?! Опа бато.
АУТОРКА (скромно)
Па сад, није баш драма… Видећете.
ОДЛИКАШ
Наслов?
АУТОРКА
Нема још… Треба да смислимо… (позове руком)
Ајде да унесемо костиме и реквизиту.
Ауторка, Немирко и Нарциса уносе дрвени чивилук с костимима и старинску вешкорпу исплетену од прућа. Сви претурају по реквизити и костимима. (ЕТИДА 2: бирају костиме који их привлаче, коментаришу.)
АУТОРКА
Полако… Седите… Прво да поделимо улоге… (ансамбл се смири, нестрпљиви су) Е, сад да објаснимо какви су ликови, пада видимо коме која улога „лежи“!
Ауторка показује варјачу, куварску капу и белу кецељу.
АУТОРКА
Имамооо првооо… доброг, старог КУВАРА.
ГЛУМАТАЛО
Ево то могу ја… Ја кувам незаборавно… Ја ћу тако вешто мешати варјачом, да ће публици поћи вода на уста!
АУТОРКА
Чекај мало… Та улога више лежи… (покаже Добричину) Теби!... (трупи) Он је тих, добричина, таман оно што нам треба… Може?
ДОБРИЧИНА (доброћудно)
Може, може…
Трупа се слаже, једино Глуматало гунђа. Ауторка помаже Добричини да се одене у Кувара.
АУТОРКА
Имамо ондааа… Е, то је негатива лик – РАЗБОЈНИК!
ГЛУМАТАЛО
То је нешто за мене… Ево ја могу тако страшно да се искезим, публици има да се крв следи у жилама! Ево овако… Грооаррр!
АУТОРКА
Полако… Ово није хорор… Разбојник је у суштини симпатичан…
ГЛУМАТАЛО
Нема проблема… Ја ћу се кезити тако умиљато да свако у гледалишту пожели да ме одведе кући и усвоји!
АУТОРКА
Не наваљуј… Наћи ћемо теби одличну улогу… Разбојника ће најприродније одигратиии… (покаже Немирка) … ти! Може?
НЕМИРКО
Па шта знам, да пробамо…
Ауторка Немирку навлачи црну ролку, рукавице и фантомку / маску Зороа, шешир, плашт.
ГЛУМАТАЛО
А ја? Јесам ли ја сад на реду?
АУТОРКА (да га скине с врата)
Шта је теби онако баш по мери, да видимооо…
(листа сценарио) Аха, ево… савршено.
ГЛУМАТАЛО
Шта сам, шта сам? Је л' велика улога?
АУТОРКА
Овооолика. Зид. (завлада мук)
ГЛУМАТАЛО (згрануто)
Зид? Оно зид-зид?
Ауторка му носи две цигле из вешкорпе. Он их збуњено узме.
ГЛУМАТАЛО
А овај… Шта говорим?
ОДЛИКАШ
Где си видео да зид говори?! Зна се да зидови имају уши, али да говоре – нема теорије.
ГЛУМАТАЛО
Е, па нећу… Нема смисла… Значи ја скроз ћутим?
АУТОРКА
Па ћутиш, алиии… Али ћутати се може на много начина – рецимо, ћутиш увређено, као сад, на пример… Или значајно… Или уплашено… Или збуњено…
Ово утеши Глуматала, који и сам има разне идеје како ће да ћути.
(ЕТИДА 3: ансамбл измаштава различито мотивисана ћутања.)
АУТОРКА
Доброо… Ти вежбај изражајно ћутање, а ми да видимо ко ће да игра поспаног Ноћног Чувара.
ГЛУМАТАЛО
Па, чекај… Ја сам рођен за то, види како зевам… (погледом га простреле) Извињавам се… Ћу-тим.
Мада се посвети ћутању, Глуматало ће се до краја поделе повремено једва суздржавати да не „проговори на леђа“.
АУТОРКА
Да видимо… Поспани Чувар… Поспани Чувар?
Лења Буба од самог почетка повремено зева, али сви су на то навикли, па не обраћају пажњу. Сад, сви на њега покажу прстом.
СВИ
Поспани Чувар из снова!
Лења Буба слеже раменима – мрзи га да се противи. Ауторка му доноси кацигу и копље, с врхом умотаним у станиол.
НАРЦИСА (јетко)
Извињавам се ако реметим пробу… Али, има ли у овом комаду нека главна женска улога?
АУТОРКА
Има, има – Лепа Лана Куварева кћи.
НАРЦИСА
У реду, прихватам.
АУТОРКА
Извини, али Лепа Лана боље лежи нашој…
Покаже Стидљивку, која се скупи, непријатно јој. Остали се слажу. Само се Нарциса ужасно нарогуши.
НАРЦИСА
Молим? Мол-им? МО-ЛИМ?
АУТОРКА (хитро)
Зато ти добијаш две улоге!
НАРЦИСА
Две? Аха. Онда може. Шта сам ја?
АУТОРКА
Поштар и…
НАРЦИСА (прекине је)
Ја поштар?
АУТОРКА
Важна улога. Доносиш разгледнице из Нице, а то ти је, драга моја, у Француској!
НАРЦИСА (мало омекша)
Аха… А друга улога?
АУТОРКА
Месечина. Вилинска. Фина. Сребрнаста. Они се заволе на Месечини… Упс, не смем унапред да откривам заплет! Задовољна?
НАРЦИСА
Па сад…
АУТОРКА
Е, да, има ту још свашта да се глуми… Усамљени крик галеба, па ветар што фијуче, па пљусак воде, па снег ако буде – је ли – потребе за снегом. Има сто ствари да се глуми!
НАРЦИСА
Добро, ајде…
Ауторка Нарциси ставља поштанску капу и торбу, и дода фењер који виси на штапу за пецање. Нарциса није начисто јесу ли је прешли, али „леже на руду“.
НАРЦИСА
А ти шта ћеш? Да се правиш важна?
АУТОРКА
Ја суфлирам… Шаптачица.
Без улоге само Одликаш, „ладан као шприцер“. Ауторка га опази, збуњено вири у текст.
АУТОРКА (Одликашу)
Овај… Знаш шта… Теби ћу нешто да допишем… Или, можда, ако се сложи нашааа (погледа Нарцису)
НАРЦИСА (одбруси)
„Наша“ не да ниједну улогу. Тачка. Крај.
ОДЛИКАШ
Дивота. Ја ћу да будем Идеални Гледалац. Кад је смешно, смејем се, кад је тужно пустим сузу, кад је смор – звиждим… А имам и неколико парадајза, ако скроз оманете!
(ЕТИДА 4: Свако за свој лик измашта реакцију на могућност неуспеле представе и понижења – бити гађан парадајзом!)
АУТОРКА
Добро, сад на посао…. Ако ћемо да парадајз оде у салату, има да запнемо да пробамо, и пробамо, и пробамо, и проб…
Нестане светла, мрак на позорници. Чује се како сви јекну.
(ЕТИДА 5: ансамбл мисли да је нестало струје, свако смисли реакцију и реплику карактеристичну за лик.)
У мраку музика, асоцира пролажење времена, потраје пола минута, па се претопи у лаку, веселу, динамичну кабаретску музику…
КУПЛЕТ 1 – „ВРЕМЕ ЛЕТИ“
Време лети и крилима маше,
време лети – све отпада перје,
веје перје на позорје наше,
ево стиже и час премијере…
****
За време куплета, светла се лагано пале. На сцени је каширани шпорет, са рерном која се отвара, а унутра црвена сијалица – „ватра“. АУТОРКА/НАРАТОРКА трчкара – последња провера. Сви мало имају трему, мало су нестрпљиви, врзмају се, сметају једно другом. У костимима су. Ауторка са раскупусаним – од силних проба – сценаријем. Веје паперје – из старог јастука баца га шаком НАРЦИСА/ПОШТАР/МЕСЕЧИНА/МАЈСТОРИЦА, која стоји на врху мердевина. Па побегне. СТИДЉИВКА/ЛЕПА ЛАНА се склања, ње нема у првој појави. Уз шпорет је једино ДОБРИЧИНА/КУВАР. ЛЕЊА БУБА/НОЋНИ ЧУВАР обилази око шпорета у ширем кругу, поштапа се копљем, само што не заспи на ногама. Негде на замишљеној кружници између Кувара и Ноћног Чувара – укипио се (по цигла у свакој руци) ГЛУМАТАЛО/ЗИД, обучен у overoll дезениран као зид од фуговане цигле. Из сенки извирује НЕМИРКО/РАЗБОЈНИК, шуња се. На просценијуму ОДЛИКАШ/ИДЕАЛНИ ГЛЕДАЛАЦ. Нараторка излази напред. (Током драмолета који стартује, заболи је свако одступање од њеног текста.)
НАРАТОРКА
Веје снег на морском жалу,
и на топлу кујну малу,
по Чувару и по Кувару
што спрема питу… (оњуши) гужвару.
Питу пече та верна рерна,
придрема Кувар, дремне и Чувар,
будан је још само дувар…
(публици)
Дувар, децо, то је ЗИД,
што се диже као ХРИД.
А хрид – то је грдна стена
сачињена од камена…
ЗИД (гласним шапатом, публици)
Пст… Децо, имајте у виду – није лако мени зиду…
Ја сам дувар – зид, ја лично!... Зато стојим
непомично… Ни да причам ја не смем, јер зид,
дувар, скроз је нем!
НАРАТОРКА (гласним шапатом)
Онда у-мук-ни!
ЗИД
Ћутим… (Нараторки) Хајде сад ти – гукни!
НАРАТОРКА
Док се пече фина пита,
гле – Разбојник жалом скита,
док леден ветар реже…
Разбојник побегне иза кулиса јер се као с ветром бори Поштар (који успут глуми ветар – фијуче.)
НАРАТОРКА
Од кога ли то побеже?
Док реже ветар оштар,
то стиже храбри Поштар!
ПОШТАР (раздрагано)
Доносим разгледнице из Нице!
Кувар се тргне из дремежа, па се обрадује. Поштар му уручује једну за другом – гомилу разгледница. Нараторка се хвата за главу, јер Поштар никако да престане, само сипа.
ПОШТАР
Разгледнице из Вировитице… Из Суботице… Из
Ивањице… Из Жагубице… Сремске Митровице… Из
Осипаонице…
НАРАТОРКА
Умукни, то нема у мојој драми!
ПОШТАР (мангупски, изазивачки)
Умемо ми да смислимо понешто и сами!
НАРАТОРКА (јекне)
Зашто си таква злица?
ПОШТАР
Тако, из вица… Имам ја још разгледница…
Мионица, Витомирица, Бегаљица, Лозница, Доња Каменица
и Велика Коњуша.
Поштар лолински лежерно ћушне качкет на чело, задовољан одговором. Дирнути Кувар на срце стиска разгледнице. Ноћни Чувар, који је дремао на ногама, буди се, мирише, врпољи се, оклева да прекине Кувара.
КУВАР (распилављен)
Разгледнице из Нице… и тако даље.
То ми ћерка Лана шаље.
„Скокнућу“, рече, „татице, до Нице,
да ти пошаљем разгледнице…“
Али, благо татици,
шта ће Лана у Осипаоници?
НОЋНИ ЧУВАР (опрезно)
Овааај… Добро вече…. Да се пита не препече?
КУВАР
Шта рече? Ух, човече…
Вади брзо каширану питу из рерне, дува, проба, нуди Ноћног Чувара и Поштара, једу. Певају пуних уста…
КУПЛЕТ 2 „О, ПИТО“
О, пито масна, о, пито сласна,
О, пито красна, о, пито мека,
Мог'о би јести довека, довека,
Мого би те јести довека, довека…
Зиду расту зазубице, увреди се, огорчен је.
ЗИД
А Зиду? Шипак… Саможиви стари чика…
То ми је хвала што га штитим од разбојника!
(Нараторки) Знам, знам – умукао сам.
Разбојника привлачи мирис пите, шуња се, уздише страсно.
НАРАТОРКА
У по ноћи језива слика – ето нама Разбојника.
РАЗБОЈНИК
Разбојник сам страшни, али
мене треба свет да жали.
Лутам гладан од сенке до сенке,
а у џепу немам ни семенке.
Слушајте… (заори се токата као из хорор филмова)
То мој стомак нема мира,
па од страшне глади свира…
Уз ту громогласну музику, сити, задремају Кувар и Ноћни чувар, угасивши лампу. Поштар се удаљи. У полумраку (уз наглашене сенке), Разбојник мерка висину Зида.
РАЗБОЈНИК
Моја тиба није сита,
а мирише тазе пита…
По стомаку глад ми оре…
Прескочићу тај зид, море!
ЗИД (заверенички, осветнички)
Е, вала прескочи мене дувара,
опљачкај себичног кувара,
Ево, брацо, правим ти фине
лоповске мердевине…
Спусти цигле, прави лоповске мердевине, Разбојник га трапаво прескаче, љосне. Кувар и Ноћни Чувар скоче буновни, устумарају се, сударају се. Не примете Разбојника, који се брзо сакрије иза шпорета, у сенку.
КУВАР
Упомоћ… провалник… разбојник!
У сваком случају – нека лоповска сорта.
НОЋНИ ЧУВАР
Па, јест – нико не проваљује из спорта…
КУВАР
О, силни Ноћни Чувару,
стрпај барабу у затвор, то јест бувару!
НОЋНИ ЧУВАР
Важи, само ми га покажи прстом!
КУВАР
Обратићу се мом зиду чврстом…
О, Зиду, где утече онај пробисвет?
Зид мумла, покаже циглом у даљину. Тамо пожуре Кувар и Ноћни Чувар.
ЗИД
Е, сад му поједи питицу,
да казнимо шкртог чикицу!
(Нараторки) Знам, знам – умукао сам.
НАРАТОРКА (бесно прошишти)
И не клати се – ти си, бре, зид.
ЗИД (умиљато, а шеретски)
… Што се диже као хрид!
Идеални Гледалац томе се насмеје, и мало запљеска.
Разбојник загризе питу, па, згађен, испљуне.
РАЗБОЈНИК
Каква је ово пита? Није од сира…
НАРАТОРКА (заједљиво)
Није, него од папира.
РАЗБОЈНИК
Ал мој стомак праву питу иште…
НАРАТОРКА (одбруси)
Е, па, није ти ово пекара него позориште!!!
ИДЕАЛНИ ГЛЕДАЛАЦ
То, само строго… (Разбојнику, кроз смех)
И ти, брате, тражиш много.
Разбојник се покуњи, ухвати се за празан стомак, чује се претужан шлагер (инструментал). Разбојник публици покаже стомак.
РАЗБОЈНИК
Од глади ми стомак, ево, свира,
а пита је од гадног папира… (запева тужно)
КУПЛЕТ 3 „РАЗБОЈНИКОВА ТУЖБАЛИЦА“
Стомак гладан свира
пита од папира
мисли су ми свеле
као руже беле
Јао, куку, леле…
Јао, куку, леле…
За време куплета долази за путовање одевена, с ранцем на леђима – Лепа Лана, Куварева кћи. Изненади се кад не затекне тату него непознатог момка. Потом јој се момак муњевито свиди!
ЛАНА
Ко је овај лепи странац?
Еј, помози ми да скинем ранац!
Разбојник се прене и с дивљењем упиљи у Лану.
РАЗБОЈНИК
Шанац… Ланац… Пребранац…
Хтедох рећиии… Аха, ранац, ранац.
Помаже јој да скине ранац. Свиде се једно другом на први поглед.
ЛАНА
Јао, ти принчевски имаш лик…
Кажем – као принц имаш лик…
РАЗБОЈНИК
Извини… Ја сам скромни Разбојник!
ЛАНА
Па да, принчеви јашу коње беле…
РАЗБОЈНИК
Ама, ко си ти, цуро? То јест анђеле?
ЛАНА
Ја сам, момче, то знају сви
Лепа Лана Куварева кћи! (онда се сети) Доста
Приче, разбојниче – где је мој тата?
РАЗБОЈНИК
Ту се негде ломата… он и Ноћни Чувар мене јуре
због пита… Замисли, ову нејестиву питу штите!
Него, увенућу од глади скроз – имаш можда неку
клопу, јело, иће?
ЛАНА
Биће, биће, спремила сам за воз слане штапиће
и грисине.
РАЗБОЈНИК
Слане штапиће и грисине?
О, дивоте, о милине!
НАРАТОРКА (лирски)
Снег одавно стао, облак отпловио као лађа,
долеће рано пролеће, а љубав се ево рађа, фали
још само мало фине месечине.
Месечина не чује, распилавила са на рађање љубави.
НАРАТОРКА (гласним шапатом)
Нека месечина сине! НЕКА МЕСЕЧИНА СИНЕ!
Месечина приноси фењер (са кич идиличним светлом).
МЕСЕЧИНА (одсутно)
Нека сине… Ајде, месечино, сини! (опасуљи се, па себи)
Ау, ајде сини… (упали фењер) Етооо – сјаји
Месец финиии…
ЛАНА (нежно)
Разбојничићу, хајде зини!
РАЗБОЈНИК (преко залогаја)
Ммм – штапићи… Ммм – грисини…
Лана храни Разбојника, он се топи од миља. Један грисини држе уснама на два краја, уз идиличну музику. Нараторка из вешкорпе узме виолину и придружи се идили, зацигуља.
НАРАТОРКА (сентиментално)
Тако они срећни сачекаше и зоре цик…
Мајсторица цикне што гласније може. Идеални Гледалац запуши уши.
ИДЕАЛНИ ГЛЕДАЛАЦ
Еј, на шта бре ово личи?
МАЈСТОРИЦА (мало поколебана)
Па, зоре цик… Тако ваљда зора цичи!
ИДЕАЛНИ ГЛЕДАЛАЦ
Одлично, три плус… Три минус.
Идилу прекине долазак преморених Кувара и Ноћног Чувара. Кувар не опази одмах Лану.
КУВАР (кукумавчи)
Целе ноћи гацамо, ух, преко блатиштааа…
ИДЕАЛНИ ГЛЕДАЛАЦ (закера)
Ови су бре чисти као манекени на писти… Камо им
блатиште?
Кувар тек тада примети Лану, узбуди се.
КУВАР (распилављено)
Па, то се кући вратило татино злато!?
ЛАНА (кликне)
Татооо… Драги татооо…
Загрљај. Ноћни Чувар обилази око Разбојника, загледа га строго.
КУВАР
Стигле су ми твоје разгледнице – из Нице,
Багаљице, Суботице, Митровице…
НОЋНИ ЧУВАР (прекине га)
Познато је мени ово лице, чак и лик…
То је гнусни Разбојник! (вади ланац и катанац
да окује Разбојника)
Згрешио је провалу и пљачку,
и сад ћемо на то ставити тачку.
КУВАР
Добри мој Ноћни Чувару,
стрпај га у затвор, то јест бувару! (узме од
Нараторке гудало)
Али, прво да се излема, боље казне нема…
(замахне, па му гудало крхко)
Имаш ли ти неких јачих гудала?
ЛАНА (умиљато)
Татицеее… Извини, али ја бих се удала.
А шта ће ми младожења излеман?
Татице, па није он нека неман,
само је јадан био гладан…
КУВАР
И за овога би се ти удала?!?
Лано, не буди будала.
Мало је гудало за барабу, развалићу тарабу,
ишчупаћу врљику, па по разбојнику…
Лано, овој протуви дати те нећу!
ЛАНА
Тато, разараш ми срећу…
Збогом, одох да скочим у море слано!
Па-па свима!
Сви се скамене, у ставу у ком су се затекли.
НАРАТОРКА
О, па зар и тога има?
Сва срца заледи зима…
КУВАР (долази себи)
Ланооо… Ланооо… Не буди луда!
НОЋНИ ЧУВАР
Мукица… Хтело дете само да се уда…
КУВАР (панично)
Ко ће Лану да спасе, ја сам непливач?!
НОЋНИ ЧУВАР
А ја сам плус и невеслач.
ЗИД
А ја тонем, као свака цигла…
Зид прави лоповске мердевине Нараторки, она се пење, осматра са шаком над очима, и „врши директан пренос догађаја“.
НАРАТОРКА
Лана је до мора стигла, сад ћете једно…
МАЈСТОРИЦА (продере се)
… БУЋ!
НАРАТОРКА (настави)
… чути, а девојче ће ускоро потонути.
КУВАР
Обећавам Лану оном ко је спасе!
Ко ће да је спасе?
РАЗБОЈНИК (узимајући залет)
Протува и бараба – зна се!
Заврти се укруг и одјури.
МАЈСТОРИЦА (дрекне)
БУЋ!
НАРАТОРКА (настави „директни пренос“)
Тако су се током овог сванућа чула два БУЋ-а…
Преглед тренутног стања:
Лепи Разбојник зарања… Пролази минут...
Пет минута… Четврт сата…
Већ нас језа хвата…
Чује се само галебов крик…
МАЈСТОРИЦА
Грррааа…
НАРАТОРКА
Овог часа долази до спаса:
изронио је лепи Разбојник,
а с његове десне стране,
ено и лепе Лане!
Свима лакне у души,
срећа нам избија на уши…
У контрасветлу Лана и Разбојник се држе за руке, имитирају slowmotion, кич музика, потпуна мелодрама.
ЛАНА
Тата…
КУВАР
Лано… Зете… То јест – сине!
Загрљај утроје.
НАРАТОРКА
Ето, тако невоља мине, ко руком однесена…
Сузу пусти чак и зид, иначе чврст као стена!
(Зиду) Пуштај сузу!
ИДЕАЛНИ ГЛЕДАЛАЦ (звизне у прсте)
Ако су се бућкали, како су им сува одела!
НАРАТОРКА (одбруси)
Мокра одела осушила је љубав врела!
КУВАР
Разбојни… Сине… Узећу те за свог ђака –
научићеш све: од супе до качамака!
Али моја школа није баш лака…
РАЗБОЈНИК
Нек ми не буде лако – ако!
Бар ћу увек бити сит…
ИДЕАЛНИ ГЛЕДАЛАЦ (добаци)
… И дебео као кит!
Сви строго погледају Зид, мислећи да он добацује. Зид немо упери циглу ка Идеалном Гледаоцу.
ЗИД (отме му се)
Како умем да ћутим, а? Нико као ја.
СВИ
Онда умукни, и за срећу трипут у дрво чукни!
Зид нема ништа дрвено, па чукне у главу.
ИДЕАЛНИ ГЛЕДАЛАЦ
Бис!
ЗИД (нарогушено)
Коме бре ти пис?! Нисам ти ја мачка, као прво…
ИДЕАЛНИ ГЛЕДАЛАЦ
Бис, бис… Значи: понови то с чукањем у дрво!
ЗИД
Е, то може… (крене да понови, па се сети и чукне у главу Идеалног Гледаоца) Хвала, хвала!
НАРАТОРКА
Ха-ха, ово је била мала шала…
МАЈСТОРИЦА (иронично)
Е, не бих то знала, да ниси казала.
НАРАТОРКА
Ето, тако Разбојник постаје позитиван лик,
куварски помоћник… (излазећи на просценијум)
Месе се три торте од три разне сорте!
Лана и бивши Разбојник се воле – за љубав нису
потребне никакве школе…
Сунце је и даље горе, а море доле.
За време суше нема кише,
и ето – нема више…
А да вам, драга дечице, не расту зазубице због
наше посластице…
КУПЛЕТ 4 „ЕПИЛОГ“ (прву строфу пева Нараторка)
ЦИЦИЈЕ НИСМО, САМО ДА ЗНАТЕ
НЕКА ВАС ТОРТЕ НАШЕ НЕ ТИШТЕ
ВАМА НЕК ТОРТЕ ДОНЕСУ ТАТЕ
А ОВО ЈЕ ОВДЕ – ПОЗОРИШТЕ
И зато знајте…
РАД ВАШЕГ СПОКОЈА И ВАШЕГ МИРА
ОВЕ НАШЕ ТОРТЕ – СВЕ СУ ОД ПАПИРА
РАД ВАШЕГ СПОКОЈА И ВАШЕГ МИРА
СВЕ СУ ОВЕ ТОРТЕ – ТОРТЕ ОД ПАПИРА.
Таман кад се помисли да је ово крај – Идеални Гледалац дигне два прста.
ИДЕАЛНИ ГЛЕДАЛАЦ
А наслов, какав је наслов?
СВИ
ЛЕПА ЛАНА, КУВАРЕВА КЋИ!