Драги другари,
 Завршни програм моје манифестације је у току. То је за мене најлепши и најтужнији период. Иако то значи да је дошао крај још једних "Чаробних полица", једва чекам да вам покажем све што смо моји другари са ликовних, драмски, музичких и књижевних радионица припремили и научили.
 Овог, двадесетог новембра, имала сам пуне руке посла! У Друштвеном клубу Дома културе требало је припремити све за промоцију још једне нове сликовнице за вас. Од прошле године моја библиотека издаје посебну књигу којом ће свет детињства учинити још интересантнијим. Ове године у питању је била сликовница „Четири патуљка“, писца за децу Владимира Андрића.

 Признајем да од силних обавеза које сам имала, нисам успела да пре промоције ни да завирим у књигу. Зато сам, као и сви моји другари, била потпуно задивљена и одушевљена сликовницом. Као што је један од гостију, писац за децу Дејан Алексић рекао, патуљци се могу пронаћи само у бајкама. Управо по томе су ови наши патуљци посебни. Раде Ристић, који је илустровао сликовницу, сместио је патуљке управо овде, у Књажевац! Много лепих речи о сликовници могли смо чути и од Бранка Стевановића и Душана Ђурђева, као и од самог аутора приче. Као награду свако од нас добио је пар веома важних ствари, а то су пуно осмеха, среће и добре забаве. То је било још једно дивно вече проведено са пријатељима деце и књиге. Када су се гости разишли, отишла сам у мој мирни кутак на Дечјем одељењу да се ушушкам и прочитам једну дивну причу за лаку ноћ. Погодите коју...
Нека и у ваше снове ушетају патуљци.
Ваша Биби Сликовчица

(Анђелија Аранђеловић )