Драги моји другари,
Што волим, ама баш волим ову нашу манифестацију! Сваки дан нешто ново, занимљиво, инспиративно, генијално, духовито. Знате ли шта то значи кад се неко за(ха! ха! ха!)цени од смеха?! Е, то вам је, на пример, кад Бранко Стевановић, главом и брадом, изражајно чита причу о деда Милету и његовој „ија, ија, ооо…“ фарми коза – на ромском језику! А и певање му не иде тако лоше. Таман тако да сам добила нове лепе „смејалице“ на лицу. Кад је малени Маријо (који је сам-самцат превео приче на ромски говор) мало дошао до даха, замолио је Бранка да заједно преведу један његов стих са српског на ромски. Речено – учињено. Чак је и једна стара ромска разбрајалица добила ново одело. Деца су је превела, а Бранко ју је очас посла изримовао. А затим смо сви заједно уживали у Бранковим стиховима, чак и у оној необичној „Песми ни о чему“. Мојој другарици Љубинки Симић, мојим другарима из школе „Каплар“ и мени, нарочито су се допале кратке приче и песме које су настале у радионицама креативног писања, чији су аутори мали писци из свих књажевачких основних школа. Ето нове радости! И новог зборника „Чаробне полице Биби Сликовчице“. И пуно разлога за радост, смех и разиграност.
Ваша Биби
(Слађана Јеремић)