Децо, нећете веровати! Као да није недеља! Окупили се библиотекари, растрчали по свим читаоницама, завршавају, кажу, неке важне послове... Само ме узгред приупитају за покоји савет, тек да се не осећам запостављеном. Добро, данас нам стижу најдражи другари – Игор, Влада и Бранко!

Нећу сад, док чекамо госте, да наваљујем и да захтевам да ми се нешто занимљиво прочита или да подсећам на то да и недељом треба да се залије цвеће, нахрани дебели црни библиотечки мачак, нити да ми лева трепавица вапи за чешљањем. Ћутим и чекам! Кад, негде око подне, појави се у Библиотеци цела моја редакција! „Имамо“, кажу, „важан редакцијски састанак!“ Поскидаше са полица силне књиге – припремају се за задатке. Питања за интервјуе већ спремна, а гости још ни стигли нису! Узмуваше се око рачунара, траже да им библиотекари пронађу литературу, па се договарају, пишу, слажу фотографије и илустрације, састављају презентацију... Чини ми се о чика Брани! Свиђа ми се ова гужва и креативна паника! Додала бих и ја понешто у ту презентацију, али нећу да им сметам! Баш их је обузео овај задатак! Нема везе што је недеља.

P. S. Стигли су писци, децо!

(Владана Стојадиновић)