Ја сам најсрећнија овчица на свету! Како зашто? Па, хеј! Ко још може да се похвали да има на стотине добрих, паметних и веселих другара из пет школа и шест вртића. А ове моје нове другарице из новинарске редакције... Чудо! Слушам их и гледам синоћ из мог удобног кутка на Дечјем одељењу, а срце ми расте, расте... веће од Старе планине! Оне вежбају вођење интервјуа, а ја слушам и уживам. Откривају да воле језике и науку, а не воле лењост и простоту. Играју фолклор, свирају клавир, певају, глуме, рецитују, пишу... И имају дивне планове за будућност.

Сигурна сам да ће и наша „Стропланинска бајка“, захваљујући њима и свим другим учесницима, имати срећан крај. И сваке нове године – нови почетак. Желим да Манифестација дечјег стваралаштва „Чаробне полице Биби Сликовчице“ буде највећа књига на свету која ће сваке године да расте и расте... А то није немогуће. Из једне „паметне“ књиге са моје чаробне полице прочитала сам да је „улагање у образовање и кулутру најважнија инвестиција“. Ја се баш не разумем у те материјалне ствари, јер свет посматрам срцем, па сам била помало збуњена. А онда сам „из срца“ погледала мало боље. О, па одговор је ту. Погађате?

Ваша Биби Сликовчица

(Бибина промишљања записала Слађана Јеремић)