КАКО ДЕЦА ВИДЕ СВЕТ

(Владислав Допуђа, музичар и музички педагог)

Разговор водила Анђела Милошевић 21. новембра 2017.

 

 

Компоновали сте музику за позоришну представу „Шумска бајка“. Где сте пронашли инспирацију?

Инспирацију? У деци. Добио сам јасне инструкције од редитеља Владимира Андрића, а било ми је лакше и после пар проба и у целој тој атмосфери спремања представе…

Радите као наставник музичког у ОШ „Каплар“. Коју сте школу завршили, које инструменте свирате?

Пре свега, ја сам заљубљеник у музику. Био сам прво у средњој педагошкој и вишој школи. Требало је да будем учитељ, али сам пре тога завршио основну музичку школу, где сам се премишљао хоћу ли или нећу да се упишем у средњу музичку школу. Средњу сам прескочио, али ме је после стигла, ухватила ме је та љубав према музици, па сам накнадно уписао вишу, завршио академију у Приштини и активно се, баш активно, бавим музиком. Радим у школи, свирам… Свирао сам у многим различитим бендовима, и овде и на страни... Наступао сам са својим бендовима, рецимо, на Егзиту и Нишвилу и на неким фестивалима овде код нас. Та љубав ме је натерала да пробам да свирам различите инструменте. Клавир је био обавезан инструмент током школовања, пре тога сам свирао бас гитару, класичну гитару, блок флауту, што се чује и у музици у престави. Доста сам тога и сам одсвирао у музици коју сам спремао за представу.

Заљубљеник сте у музику уопште. Шта конкретно волите да слушате у слободно време, у приватном животу?

Помало је апсурдно то што ја иначе имам мало времена да слушам музику, пошто обично свирам. Тренутно имам и ансамбл староградске музике, тако смо се бар декларисали. Па ко шта ради, по цео дан ја певам и свирам, што у школи што на другим местима. То се мењало временом. Почео сам са рок музиком, раније је то била у неким младим данима и панк музика, после тога поп, данас је то класична музика, и током студирања то ме је интересовало. Генерално, волим да чујем квалитетну музику било ког жанра. У последње време највише ми прија џез музика.

Са колико година сте пронашли себе у музици, пронашли тај таленат?

Тешко је рећи. Кад сам био мали, причали су ми родитељи да лепо певам. Негде од трећег разреда основне школе почео сам се бавим музиком, да учим… Одмах сам то заволео, допало ми се. Свирао сам прво хармонику у основној музичкој школи. Онда сам се двоумио у неком кратком периоду – кад је требало да се упишем у средњу школу, да одем на страну. Овде је друштво остало, па ме је то мало повукло да не одем даље у том тренутку. Али у средњој школи сам схватио да желим да се бавим музиком и већ сам тада радио на томе. Надокнађивао сам то што сам пропустио не отишавши у средњу музичку школу и полако сам се укључио у студије. После студија доста сам дуго свирао бас гитару у разним бендовима.

Осим редовне наставе у школи да ли имате још неке ваннаставне активности у школи?

Хор. Водим хор виших разреда. Наступамо на разним манифестацијама, кад је дан школе, Свети Сава…

Да ли имате неки студио посебан где стварате своја дела, где радите?

Па добро, то нису не знам каква дела. Кажем студио пошто тамо снимам, али то је пре свега неки мој кутак где могу и да вежбам, да истражујем у музици и да снимим нешто по потреби, нешто што ми се допадне.

Да ли планирате у ближој будућности још неко дело, неку позоришну представу као што је ова?

Зашто да не. Ова позоришна представа је била изазов, с обзиром на то како је замишљена. Јако ми се допао овај Бранин текст, јако је лепа приповетка. И сценарио ми се јако допао. Јесте био захтеван и велики је изазов било то урадити, тим пре што је Владимир Андрић то режирао и све осмислио. Стварно је то био један велики изазов, пуно рада, труда, размишљања, али и једно велико задовољство и испуњеност после тога. Мислим да увек нешто може боље да се уради, али је битан и цео тај пут… Верујем да би следеће нешто што бих радио могло да буде само боље, захваљујући искуствима која сам стекао док сам радио музику за ову представу.

Шта мислите о манифестацијама дечјег стваралаштва? Пре свега о нашој манифестацији, јер је то новина за наш град?

Мислим да је сјајно то нешто што пре свега може да донесе једно велико задовољство деци, да их усмери да своје време користе на прави начин. Верујем да ће деца после овога, после данашње претпремијере и сутра после премијере, осетити једну велику испуњеност и задовољство, јер су стварно урадили нешто лепо. Лепо је сарађивати са професионалцима какав је Владимир Андрић, много тога може да се научи од деце која су стварно била сјајна. Деца која су глумила су сјајна. Наишао сам на прави професионализам код неке деце, на једну велику одговорност, на рад, посвећеност, и верујем да многи одрасли могу од њих доста да науче.

Осим рада са децом, да ли постоји неки тренутак који је за вас обележио ову манифестацију?

Па, не могу нешто посебно да издвојим. Углавном сам се осећао пријатно овде у Дому културе, где сам иначе често. Ту су и људи који су ми јако драги, са којима увек волим да се видим, да сарађујем, сарађивали смо и раније. И овај рад са децом и све комплетно… Не могу да издвојим неки посебан утисак. Остаће ми у јако лепом сећању све што се дешавало ових дана.

Шта сте волели да читате у детињству?

Посао којим се бавим одузима ми доста времена, јер и даље се трудим да се усавршавам у томе… Али, увек се лепо осећам кад неку добру књигу прочитам. У неком периоду сам читао Достојевског… Ето, можда ме управо ова представа подстакне да прочитам још нешто од Бране Цветковића, или нешто из савремене књижевности.

Да ли сте током драмских, књижевних и ликовних радионица уочили неки посебан таленат?

Талената има на сваком кораку. Имао сам прилику да видим ликовне радове и јако су интересантни, јако су лепи. Свиђа ми се начин на који млади људи, деца размишљају, на који начин виде свет. То се види у њиховим радовима.

С обзиром на време у коме живимо, шта мислите у којој ће мери све ово да утиче на децу да пронађу неке праве вредности, да пођу бољим путем?

Утицаће и те како. Кад сам ја био дете, кад сам похађао музичку школу која и данас ради овде код нас, увек су ми у лепом сећању остајали концерти, јавни наступи, наставници… Сигурно је да је то нешто што на прави начин може да усмери дете, да га подстакне да ради праве ствари, јер су деца, нажалост, често препуштена доколици, улици, разним негативним утицајима. Сигурно је ово за њих нешто јако добро.